Krvavi ratovi koje bi svet uskoro mogao da doživi

Koji maloumnik napisa ovaj glup tekst???

"Spremajte se za rat”, izjavio je pre nekoliko dana osnivač privatne obaveštajne agencije „Stratfor” Džordž Fridman. Naime, on smatra „da se u svakom stoleću dešava sistemski rat, jer svaki međunarodni sistem ima i sudbinske nedostatke”. Po rečima Fridmana, u današnjem svetu nestabilnosti u prvi plan izbijaju regionalne sile kao što su Japan, Poljska i Turska, pa on očekuje i pomorski rat između Japana i SAD. To kaže osnivač CIA u senci, a sve donedavno je Japan nazivao „nepotopljivim nosačem aviona Amerike”.

Ili Džordž Fridman samo uspešno eksploatiše određene strahove? Ili želi da nas podseti na ne tako daleku prošlost: neki novi ekonomski krah, nova depresija, neki novi Hitler... Zapravo, priče o trećem svetskom ratu traju još od 1945. i kao teskobno obeležje vremena u kojem živimo. Strah od svetskog rata, ratne pretnje i ratna stvarnost postali su trajni fenomen ere od 11. septembra 2001. Kraj nasilja u Iraku, Avganistanu, Libiji, Jemenu i Siriji nije na vidiku, a između Rusije i američko-evropskog sveta vlada ekonomski i hladni rat. U kontekstu zbivanja u Aziji postavlja se i pitanje da li ekonomski uspon Kine može trajno da ostane miroljubiv, ili će jednog dana da dovede i do vojne konfrontacije sa Amerikom?

Naravno, nije sve pogrešno u tezi o novom svetskom ratu. Radikalni islamizam je totalitarni pokret, ali teza o svetskom ratu, ipak, precenjuje unutrašnje jedinstvo i odlučnost protivnika Zapada. Terorizam i islamski radikalizam, iako uvek fanatični i krvavi, ne dovode u egzistencijalnu opasnost Zapad u celini, pa ni Rusiju. Ekonomska i tehnološka baza ovog protivnika smešno je slaba u odnosu na Zapad i Rusiju, a njegov duhovni značaj ne može se porediti sa zavodljivom snagom nekadašnjeg komunizma širom sveta. Stvarni izazovi sa kojima se Zapad suočava u 21. veku rastu u Aziji, onaj ko želi da vodi svetski rat na islamskom Orijentu samo rasipa svoju snagu.

Gledajući iz Evrope, ratovi u Avganistanu i Iraku imaju neobičnu, skoro suprotnu, vizuru. Američka invazija na Irak 2003. godine nije naišla na odobravanje u Evropi, osim Britanaca niko se nije priključio Amerikancima u tom ratu. No, za Evropljane je Avganistan bio „dobar rat”. UN su mu dale legitimitet i niko nije mogao da optuži Zapad da na planinama Hindukuša želi da obezbedi naftu, već se govorilo kako će vojnici NATO pomagati u izgradnji nove avganistanske države. Ali da je u Avganistanu u toku pravi rat u kojem se bori, ubija i umire, i da bi ovaj rat mogao i da se izgubi – tu je ideju Zapad, a pre svega Evropa, dugo potiskivao. Avganistan je potcenjeni rat s nesagledivim posledicama po Zapad, ceo sistem mišljenja, ideja o humanitarnoj vojnoj misiji, o ratu koji to zapravo nije, o tome da taj rat donosi mir i slobodu. Sve se to srušilo na Hindukušu.

Kada je Irak u pitanju, taj rat nikada nije imao šansu da bude prihvaćen od evropskih zemalja. Posle su na red došle Libija i Sirija, i mi svi sada u Evropi kusamo čorbu koju su nam zakuvali Francuzi, Britanci i Amerikanci. Našli smo se na prvoj liniji „fronta” sa migrantima-očajnicima koji beže od rata i bede, s potencijalnim džihadistima i radikalnim islamistima. Ratovi u Iraku, Avganistanu, Libiji i Siriji, barem kada je Srbija u pitanju, nisu bili, niti su, naši ratovi, ali zbog migranata sada su na neki način i „naši”. Samo što mi na sva ta zbivanja u tim zemljama nemamo baš nikakvog uticaja.

Otkad je ruski predsednik Vladimir Putin 2007. godine na Međunarodnoj konferenciji o bezbednosti u Minhenu poručio Amerikancima „da svet nije samo njihov”, ideja hladnog rata opet je politička stvarnost. Do otvorenog rata između Rusije i Zapada teško može doći, ali atmosfera je loša i konstantno uzajamno vrebanje na svaki potez druge strane nije dobro za budućnost. Pri čemu nije samo Rusija ili zapadni konflikt sa Rusijom ono što je najznačajnije. Najznačajnije jeste to koliko motiv hladnog rata postaje opšti, koliko se on nudi kao ključna ideja za tumačenje svetske situacije.

Bliski istok, konkretno Sirija, trenutno je poprište sukoba Rusije i Zapada, tu je smešten i ideološki prikriven trajni konflikt 21. veka. Ali, upravo oko Sirije i migrantske krize Evropa se pokazala strateški slabom, jer tenzije i konfrontacije ne odgovaraju EU, koja se nalazi u neposrednom susedstvu Rusije i islamskog Orijenta.

Karl Poper je pre mnogo godina rekao „da iz strogo logičkih razloga nije moguće da predvidimo budući tok istorije”. Ja bih dodao da hegemonizam izaziva suprotstavljanje, da će svaki vakuum moći biti popunjen, da zlo postoji u istoriji i da razum nije njegov gospodar. Istoričar Čarls Bijerd jednom je izjavio: „Kada dođe tama, zvezde počinju da sjaje.” U tom kontekstu srpska spoljna politika mora da održava balans stroge vojne neutralnosti i političke odvažnosti. Izbegavamo i izbegavaćemo sve hladne ratove, koliko god je to moguće. A ako se oni, nedajbože, neće moći izbeći, bićemo, nadam se, na pravoj strani...

pomorski rat Japana i SAD je u budalasta ideja.... inače, Amerikanci su svoj nosač aviona stacioniran u Japanu sami potopili Fukušimom (novo silovanje Japana atomskim udarom da bi ga na silu držali pod kontrolom) što je još jedan u nizu njihovih pogrešno odigranih poteza Avganistance još niko u istoriji nije pobedio...ipak su oni slobodarski narod, gorštaci koji su od modernih naroda najbliži drevnim Arijevcima. Islamska država je tajni projekat vladara iz senke..napravljena da bi bila ritualno žrtvovana. Uz to i maska za uništavanje arheologije koja bi ljudima otkrila sve a Fridmen lupeta za mase, kao i svi analitičari CIA sa svojim prognozama... za očekivati je rat na Balkanu. Pokušaj CIA da stavi Srbe pod potpunu kontrolu..ritualni aspekt kontinuiranih napada na Srbe i Sirijce je napad Seta odnosno Satane na boginju religije svetlosti po kojoj nose ime...na zvezdu Danicu tj. Zoru tj. Ser (ona je takođe Sarpanitu, Asura, Danu, Tanit, Ishara, Ishtar, Astarte, Ostara, Eos, Isis...)

Taj isti koji je izjavio da treba da se spremamo za rat, takodje je objasnio u jednom intervjuu da Srbija ne treba da bude jaka, spomunuo izlaz na more kao najrelevantniji za odbranu Amerike, te zakljucio da ako se tako gleda iznenada bombardovanje zbog Kosova ima smisla. Moj zakljucak je da je izgu-bio i mapu i kalendar ali u smislu kreiranja spoljne politike, ne bi bilo zgoreg ispratiti takve izjave te blagovremeno objasniti da ni Srbija ni Kosovo nemaju more a i da imaju, tesko da bi se naslo dovoljno dobrovoljaca da veslaju preko okeana.

...to što Srbija nema more je rezultat dugoročne strategije zapada da udalji Srbiju od toplih mora... počev od oduzimanja Skadra i Soluna, preko uvođenja Jugoslavije da bi se sprečilo ostvarenje londonskog sporazuma iz 1915-te koji je Srbiji dao granicu Karlobag-Karlovac-Virovitica, preko genocida u dva svetska rata, iseljavanja Srba iz Hrvatske i BIH u Vojvodinu posle drugog svetskog rata, do proterivanja Srba 90-ih iz Krajine i zapadne Bosne...iako su odbačeni od mora, etnički prostor Srba se i dalje kontinuirano smanjuje.. pošto nam je uništena vojska, na redu je vojna okupacija maskirana zaštitom demokratije u Srbiji pod plaštom IPAP i SOFA sporazuma koja će rezultirati u rasparčavanju Srbije na delove u kojima će red i mir sprovoditi susedne NATO zemlje, u skladu sa SOFA sporazumom koji im daje imunitet da čine zulum, i da tako korak po korak od Srba naprave evropske Kurde..

Čitam na facebooke informaciju o Srbima u Turskoj.Tamo živi oko 9 miliona Srba islamske vjeroispovijesti koji govore srpski,znaju svoje porijeklo,pa čak i krsne slave njihovih predaka.U Istambulu postoji Beogradska kapija,a u Beogradu, Stambol kapija.U Istambulu postoji Beogradska šuma veličine 6000 ha?Na drugoj strani Rusi i Srbi pripadaju istoj etničkoj grupi naroda i normalno je da ta dva naroda razvijaju bratsko prijateljstvo.Ali normalno bi bilo i da Srbi u Srbiji razvijaju prijateljstvo sa Srbima u Turskoj.Šta želim da kažem?Ništa drugo do to da mržnja i ratnohuškačka klima koja se nameće narodima diljem svijeta predstavljaju najlošiji izbor u uredjenju odnosa medju narodima.Svijetu su iznad svega potrebni mir,razvijanje prijateljskih odnosa medju narodima, i poštovanje zajedničkih istorijskih veza koje se ne mogu izbrisati niti gumicom,niti globalizacijom koja zapostavlja istorijske veze i porijekla,a u prvi plan stavlja diktaturu koja svijet vodi u nove sukobe i bespravlje.S.R.

Kriza na Balkanu i Bliskom istoku koja traje u poslednjih 20 a neki bi rekli i 100 godina je ništa drugo nego sukob postojećih i potencijalnih sila oko tih prostora. Sile u usponu,Rusija i Nemačka, žele deo svog kolača koje im pripada. A,supersila ih naravno u tome sputava.

AVGANISTAN.Talibani su unistili sva polja opijuma u Avganistanu i potpisali ekonomske ugovore sa Kinom. IRAK.Pokradena sva naftna polja i unisteni svi arheoloski objekti,tj.opljackani. SIRIJA.Alaviti,moderni Muslimani proglaseni za svetsku opasnost.Vahabije za svetlu buducnost Evrope,Rusje i Azije!

Dvadeseti vijek je donio najužasnija stradanja Pravoslavlja što se nesmanjenom žestinom prenijelo i u dvadeset i prvi.Ali preneseni su i sve dinamičniji procesi ujedinjenja svih religija na svijetu.Ko nastoji da se sve religije ujedine bez obzira na njihovu nepomirljivu različitost?Od 1991 godine,pa sve do danas stanje srpskog naroda sa svih strana okruženog neprijateljima,a iz nutra neprestano razbijanog neslogom,kriminalom i pogreškama, se u tolikoj mjeri pogoršalo da ga samo milost Božija može spasiti.Dešavanja na Bliskom Istoku,dinamična invazija naroda iz bliskoistočnih zemalja u Evropu,geografski položaj Srbije i Balkana,i sve ono što može zadesiti,ne samo malu Srbiju,nego i sve susjedne zemlje sa pretežnim pravoslavnim stanovništvom, ne sluti na dobro.Ratovi regionalni,pa i širi su nam sve bliži,a mir i vještina u vodjenju nezavisne i fleksibilne politike sve slabijim sredstvima u odbrani od smišljeno stvorenih nemira.Spas odpropasti je u povezivanju pravoslavnih naroda. S.R.